БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ - Борис Стапарац

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ - Борис Стапарац

Порука  Admin on Thu Oct 22, 2009 10:14 am

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ

Бадње вече 2009. љета Господњег. Низ пусту равницу Космета спустила се хладноћа и туга. Смрзнуту земљу прекрио снег и тишина. Само по кад кад ветар зањише гране шуме па оне разбацају сенке по залеђеној земљи као да се цео један народ раширио по белилу и као да се креће у дугачким литијама према цркви која се срушена и тамна црнином згаришта пробија кроз белину снега који је звери сакрио трагове. У шуми се чује ретко завијање вукова и тихи штропот људских корака, па онда опет завлада тишина. Метохију прекрила магла па се на час чини да ће из ње изјурити војска коњаника у сјајним оклопима и исуканим мачевима пресећи време које је ноћи силно раздужило да су се дани претворили у тек кратак стручак светлости. Кроз снег шкрипе људски кораци и дахтање одбија ретке пахуљице које вијоре кроз ноћ. Човек умотан у дугачки капут и са подигнутим реверима на тренутак изађе из шуме а онда се опет изгуби у сенку. Иза њега остаје шума уоквирена у тешку таму из које у даљини, трепери једно мало и шкиљаво светло. Хода тихо и опрезно. Креће се само себи познатим путем између рушевина покривених снегом. Застаје крај срушеног и изломљеног гробља. Немо се крсти. Мраморне излупане плоче на гробницама провирују кроз снег па му личе на широм отворена врата неке куће кроз које су домаћини изашли и отишли неком новом пребивалишту остављајући оно пређашње празно и мистично. Час гледа у мрачно и изломљено гробље са поотвараним гробницама, час ка звезданом небу па се крсти и осмехује.

Воскресеније.- Шапуће и пажљиво креће даље. – Мислили сте да ће те нас сатрати, убити, уништити. Да ће те нам кости разбацати и тако укинути. Избрисати. Е па варате се. Што нас више мучите и сатирете ми се више уписујемо у књигу живих на небу и више и јаче саборујемо у славу Бога.- Шапуће и стиска чесницу испод капута.
- Ви сте мислили да ће те нам рушећи цркве и манастире, паливши нам куће и огњушта, срушили и Бога и успоставили вашег шејтана? О како сте у лажи настали тако у њој, живите и надате се. Наше душе нисте срушили и спалили јер наше душе нису земљане као ваше. Оне су небеске и ни једним злоделом ни једном паљевином ни раном ви наше душе не можете дохватити.-
Из војног логора крај којега се прикрада, чује се звецкање метала и шкрипа на коју, се он скрива у дугачком капуту и нестаје у сенци дрвета па чак и дахтање зауставља хукћући испод ревера капута.

Ето и ваши су се помагачи жицама оградили и наоружали у страху. Од кога? Од вас нису јер су вама благослова донели да нас палите и прогањате. Од нас? Па ми смо толико мали да ни да хоћемо не можемо им зверство учинити. Па кога се онда боје на светој Метохији? Од кога се наоружавају и стражаре. Од кога се скривају по бункерима између врећа песка и жице? Од Бога, исто као и ви. И колико год вам благослова давали да нам рушите богомоље и манастире, куће и села, више се и страхом наоружавају. Свесни су да небо зна за трговину начињену са вама. Трговину нашим телима и нашим органима које сте нем чупали и вадили. Да. Можда није видео човек то черечење али видео је СУДИЈА и тога вас је спопао страх. Знају, као што знате и ви да нам рушећи цркве и манастире подижете нове на небесима. Новије и још величанственије у којима наша браћа и сестре изгинули од ваше паганске руке већ саборују у име Христоса који је наш једини месија и исцелитељ. Ој јадници слепи колико су ваше науке плитке када још нисте сазнали да сте нас сваки пут разапете уз Христоса свезали за Њега и да вам Он долази са платом.-
Тек када се шкрипа смирила хода даље. Хода све пажљивије и опрезније. Провлачи се испод срушеног зида и нагорелих греда. Провлачи се испод војне бодљикаве жице и накривљених лунета и пиластара па кроз срушене бифоре улази у црквени храм разрушен и сагорео. Стоји у пола грађевине кроз чија изгорела и срушена окна светлуцају звезде. Стоји и подиже главу ка небу цркве које су срушили вандали и успоставили светлуцаво небо свемира директно у храму, не знајући да су рушилачким бесом и вандализмом помогли једном народу да лађу свога спасења уплови у луку небеса и спаса. Човек стоји подигнуте главе и изговара тиху молитву док му се у зеницама мешају сузе са ретким ситним пахуљицама. Тек неке се речи искраду кроз уздах док оне друге које шапће ковитлају кроз искрице пахуљица и буше рупе кроз зиму попут трубе кроз коју човек хучи своју бол кроз срушено небо храма.

Боже свесилни, који седиш на престолу вечне славе, који си невидљив а све видиш, и нечујан а све чујеш, с анђелима Ти се поклањам и са свецима молим: не одбаци створење твоје због греха, но опрости, помилуј и спаси.-
Његов глас ковитла срушеним храмом. Удара у зидове црне од чађи и одбија комаде малтера са којих светлуцају фрагменти уништених фресака. Иза срушених ахеиропита подиже се танак стубић дима и човек подиже главу. Осећа мирис паљевине али и мирис тамјана и удише дубоко у плућа. Она бол коју је унео у храм преплавља га и свакога тренутка прети да га савлада и сруши. Седа на једну изваљену колонету и вади из груди чесницу умотану у салвету:

Ја ти Господе немам са киме преломити ову чесницу. Немам са киме унети ни бадњак у кућу ни положајника дочекати. Немам Љубави моја са киме ни Рождетство запевати ни молитву исказати. Остао сам сам у срушеном и пустом селу, па ко велим да дођем овде у храм свети и са Тобом преломим чесницу и са Тобом Рождетство теби отпевам. Са Тобом би ето у Твојој срушеној кући бадњак прославио. Јер веруј ми још ми је горе у кући где ме са зидова гледају слике деце моје што по свету лутају и траже свој смисао и што ме са зида гледају слике родитеља што пресече мука и прогон, па се Теби упутише прије времена да траже утеху и спас.-
У дно једнога зида он угледа улубљен и затрпан лахан, па га подигне и обриса рубом кошуље. Из џепа извади политру вина па полако наспе у онај улубљени лехан и стави на салвету која истога часа поче светлети као царска трпеза. У срушеном чираку, пронађе комад догореле свеће па и њега упали и крстом се осени:
- Ако су греси наши велики, милост је Твоја већа; опрости и спаси нас. Погледај милостиво на страдалну мајку, на сироту удовицу, на децу њену и све сроднике, и не допусти да страдање њихово премаши снагу њихову. Услиши Господе и молитве свих сиротих мајки, које само у тебе гледају и од Тебе помоћ очекују; једини заштитниче и утешитељу малих и остављених.-
Онај стуб дима изџикљао из рушевине и згаришта подиже се још више. И искре почеше из њега изницати према срушеном небу цркве и према спуштемом небу неба.

Свети Саво, оче наш и молитвениче пред Господом, благослови твој српски народ и избави из невоље све српске страдалнике. Боже помози и спаси. Амин.-
Изговори човек и зачуђено погледа. Из онога стуба дима изникну силуета монаха са кандилом у руци. Риза му бејаше дуга и исцепана са сто педесет крвавих рана на себи. Стајао је висок и колосалан. Ноге му бејаше на земљи а глава промакнута између лунета у звезданом небу. Срушену богомољу испуни његов глас:

Устани, мили мој.- Речи узбунише ветар и звезде уздрхташе од његове силине.
Знам ја, верни мој колико је тешка наша судбина заломљена између чељусти двију звери. Знам јер сам и сам искусио ту бесомученост. Али и сам спаљен знам да колико год нас више рушили и спаљивали ми се више и снажније уз Бога везујемо и више и богомилије уз веру прихваћамо. Ето на мени је цело тело од рана, од срушених и спаљених храмова српских, вере којој сам и сам калем био и остао. Знам да те боле самоће и збегови. Што хероји по робијама и сиротињству муку мучи а поган слави себе и аждаху. Видим ја и прогнане како комада хлеба траже и како се испред њихових руку врата затварају. Видим како се родитељи скривају од деце и јецају молитве. Знам да дозивате своје нестале, силоване, убијене, поклане. Чујем им имена овде на небесима. Хуче као слапови по царству небеском ваше сузе. Мили мој роде. Свака суза за њих је једно свето више на небу. Свака свећа за њих је једно више кандило на небу. Свака ноћ у молитви на земљи, једно је веће сведаније на небу. Свака ваша рана једна је више степеница у Царство небеско. Добро погледај Космет и видећеш. У гробовима не леже жртве него их џелати испустише у небо а душе своје у земљу и муљ настанише па тамо ричу и урлају од бесомучеништва. Још само мало. Још колико мало и доћи ће на земљу сатирач. Доћи ће суд и Судија да суди и живима и мртвима. Али до тада звер ће напасти звер и кидаће месо и утробу једна другој.. и свуда ће бити погром и рат.. И свуда ће мртви лежати мртви. Ево већ почињу пљачке и терори. Ратови и паљевине. Силовање и обиље блуда. Али почињу и поплаве и кише, вулкани и врелине. Почиње и природа да најављује крај зверству и зверињу, а Бог почиње да пере земљу од нечастивог и да му сатире траг. Многи ће народи уништити себе сами и са звери се смакнути у ад. Вас? Вас који верујете и љубите Бога, као што рече Свето писмо звер неће моћи ни дотаћи. Ви, племе моје освећено који сте крвљу плаћени на небу звер ће обићи јер ће само у звери сличној себи пронаћи храну и жртву.. Вас и спаљене и побијене узеће живе Бог у своју нову Цркву . -
Човек паде на земљу и виде на трен лик Светога Саве како закриљује тело пуно рана и како из сваке ране провирује по једна срушена богомоља па јекне од бола.
У срушена врата удари силна светлост и прах снега се подиже а са срушеног звоника зазвони стотине звона. Човек подигне главу и виде да кроз она врата пуна светлости улази малени куштрави дечак у белој одећи. Виде га како корача по храму и подиже иконе па их целива и слаже по нагорелим зидовима. Виде како се иконе археиропите и како из њих у храм блеснуше ликови живих светитеља. Виде и мноштво народа како долази у храм и како са неба нахрупи сијасет светлости, и како се исправише чираци и засијаше кандила. Виде и богомоље по Метохији срушене и спаљене како засијаше светлом и како из њих широм Космета потече из хиљаде грла:'' Рождетство твоје Христе Боже наш..''
Обузе га силна радост и срећа. Дуго је ломио своју чесницу и делио сав озарен и срећан. Дуго се чуло појаније и молитва а онда човек коначно ухвати даха и јекне:'' Христос се роди.'' Хиљаде гласова натиснутих људи у храму над којим се измешало небо са земљом и у којем су светлели живи светитељи са фрески цркве и фреске неба, одјекне: '' Воистину се роди.'

Иза војне бодљикаве жице, зарежаше две звери. Она, наоружана и моћна са подозрењем и страхом погледа у излегло чедо своје.

На Божић љета Господњег 2009.
Раб Божији Борис С. Стапарац

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму