ПУТ ДО ЖЕНСКОГ СРЦА - Горин Син

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

ПУТ ДО ЖЕНСКОГ СРЦА - Горин Син

Порука  Admin on Wed Nov 11, 2009 12:50 am

Пут до женског срца

Јуни, екскурзија свршених матураната;
њих двадесетак посетила је дворац
престонице "El Castillo" .
У групи је била и она, његова тајна љубав.
Након обиласка дворца, шетали су великим
парком који беше
испресецан стазама и каналима,
каскадама, и мостовима. Ништа он од тога
није примећивао забленут у
ту пегаву лепотицу. Ишла је на челу групе
са другарицом под руку. Он на зачељу.
Знао је да она зна да
му се допада. Приметио је то у њеним
крупним очима док га је топло гледала
кад јој је на фискултурном
помагао да скочи до шипке вратила. Ма
није требало много, само да буде мало
куражнији, да је позове да
заједно оду до градске библиотеке, на
концерт, у диско, на колаче...

Имао је потребу да уради нешто
несвакидашње, одважно... нешто што би му
подигло углед код ње. Али шта
би он могао спектакуларно да изведе?,
питао се док је ишао сам иза свих и,
гледао у врхове ципела како се
једна пред другу равномерно мењају на
шљунковитој стази...

И баш кад је чопор младих насмејаних
људи хтео да скрене ка мостићу и да пређе
на ону другу страну,
сину му идеја како да изађе из сенке
скромности.

- Прећи ћу целу дужину по огради моста!
-с'тим ћу је сигурно изненадити и запањи,
помисли и потрча испред свих.

Хитро се попе на уску гвоздену ограду, а
онда стаде да балансира равнотежу
раширених руку, попут циркузантског
акробате на ужету. Начини опрезно први
корак и схвати да је ивица ограде
заобљена. Да скочи доле сада, није
долазило у обзир. Јер од исхода овог
спектакла зависило је бити или не бити у
њеним очима.

- Диши дубоко и мирно и, гледај само
напред... немој да гледаш доле! Није ти
ово први пут да шеташ гредом,
бодрио је себе.
Начини следећи корак - овог пута још
пажљивије, клизећи; стопало скоро и да
није подигао са ограде, а онда
још један, па још један.. Дисао је дубоко
и равномерно, био је сконцентрисан али
не и напет. Напротив,
његови кратки гибки кораци уливали су
све већу сигурност и поверење у оно што
чини.

Исправио се, и још више раширио руке.
Осећао се изванредно! Прешао је
половину, а онда и ону трећу четвртину
дужине моста... само још тих пет-шест
метара од друге стране. Све је ишло
глатко...

Али, код следећег корака деси се оно
непредвидиво - склизну десном ногом!
Зањиха се као Галеб2 нагну тело на
леву страну, па на десну, тело му се скупи
у грч, и одједном група која је до овог
момента скандирала и бодрила
запрепашћено умукну.

- Неееееееееее! -чуо је свој глас док је
леђима падао ка води... осети како га вода
преклапа и он тоне
према муљевитом дну.

- Господе Боже, де сад да се денем?
помислио је лежећи под водом. - Да
останем овде и да се удавим у овом
плићаку, ето то би било најбоље. Покушао
је али му онда понеста ваздуха и он се
невољно одгурну од дна.
Изронио је и пошао ка обали праћен
громогласним смехом групе на мосту.
Спуштене главе док му је вода цурела
низ лице и врат, газио је по муљу ка обали
... -Tик уз обалу подиже поглед, и угледа
испружену женску руку,
и њено пегаво лице.

- Дођи! - Дај руку Срђане.
>
Горин син

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму