AKADEMIK BUROVIĆ – DISIDENT BR. 1 - Luka TOMOVIĆ

Go down

AKADEMIK BUROVIĆ – DISIDENT BR. 1 - Luka TOMOVIĆ

Порука  Admin on Sat Mar 19, 2011 10:11 am

AKADEMIK BUROVIĆ – DISIDENT BR. 1
– U vezi svetskog Dana žrtava –


Ove godine Evropska zajednica, po drugi put u svojoj istoriji, beleži 23 avgust kao Dan sećana na žrtve svih totalitarnih režima. Jednom rečju ovo je Dan persekutiranih i svakako zlostavljenih, interniranih i politički uhapšenih ljudi, osakaćenih i streljanih, koji su se usudili da se suprotstave vladajućem teroru, bilo od stranih okupatora zemlje ili i od domaćih kriminalaca na vlasti. U svim demokratskim zemljama je zabeležen ovaj dan, samo kod nas - u eks jugoslovenskim republikama – ne. Sigurno da ovo nije slučajno. Gde se nastavlja sa terorom i nema demokratije, gde se nastavlja sa persekutiranjem – ne može imati ni proslave Dana persekutiranih. Za žaljenje je što i sami persekutirani ćute. Ili su se stavili u pokret i bilo čime zabeležili ovaj svoj Dan?!
A treba znati da smo upravo mi – eks-Jugosloveni – bili najpersekutirani ne samo od svakakvih okupatora naše domovine, već i od domaćih kriminalaca na vast. Pa i jesmo to i dan-danas! Ili se ne nastavlja sa crnim listama nekadašnje UDB-e i sa proganjanjem udbinih protivnika, pa i protivnika aktuelnih vlasti?! Ili se ne razdra Jugoslavija i ne cepa Srbija od međunarodnog džandara?!!
Mi smo samo u toku Drugog svetskog rata dali domovini i narodu našem, pa i svetu, 1.500.000 žrtava u borbi protiv fašizma. Posle rata dali smo nekoliko miliona interniranih i hapšenih, pa i streljanih, u borbi protiv domaćih socijal-fašista, titoista.
Među persekutiranim tzv. Istočnih zemalja, pa i eks-Jugoslavije, najpersekutirani su bili i jesu disidenti. Mi smo izveli za sebe, pa dali ne samo Balkanu, već i Evropi, pa i svetu Disidenta Br. 1. I ono što je još važnije – naš Disident Br. 1 se afirmirao i u drugim narodima kao disident, pa smo tako i eksportirali disidenciju.
Reč je o akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću, koji – i pored svih persekutiranja (koja su mu učinjena i čine mu se i dan-danas!), probio se i afirmirao kao izuzetni Disident Br. 1 eks-Jugoslavije, Balkana, Evrope i sveta. On se afirmirao svojom disidencijom ne samo kao vanredna društveno-politička ličnost, već i kao novinar, kao književnik i pesnik širokih razmera, pa i kao naučnik svetskog glasa, koji je veći deo svog života proveo po zatvorima kao politički zatvorenik, preko tri decenije. Nadmašio je i Nelson Mandelu! U zatvor su ga i na živo odrali, tražeći od njega da se odrekne svojih društveno-političkih ubeđenja. Preko svega, razorili su mu i porodicu, ubili unuka u utrobi neveste, uhapsili sina, masakrirali kćerku, razorili brak i prostituirali mu suprugu. Pošto su im propali svi pokušaji da ga u zatvorskim ćelijama fizički likvidiraju, po izlasku iz zatvora izvršili su na njega više atentata, pa i dan-danas, preko interneta (!) pozivaju svoje “junake” da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Preko interneta su mu opevali i opelo!!! Bez presedana u istoriji čovečanstva! Protiv njega su se ujedinili i deluju ništa manje već 5 (pet) država: pre svega njegova zvanična Crna Gora, pa Srbija, Makedonija, Albanija i Švajcarska. Ovo je svetski rat protiv jednog jedinog Čoveka, koji uz to nema nikakvo oružje na raspoloženje, do samo njegovo pero, na koje je razapeo zastavu naučne istine, kojima je protresao iz temela čitave narode !!!
Svojim do sada 103 objavljenim delima (Sve privatno! Razdaje ih na poklon!), on se afirmirao ne samo kao crnogorski disident, već i kao disident Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, pa i kao albanski, vlaški i švajcarski disident. Da – i kao švajcarski! Na prvi pogled neverovatno – ali eto – istina!
Njegova disidentna dela su mnogobrojna, a njihova istorija – prava legenda. I samo istorija njegovog disidentnog romana IZDAJA jeste jedan zaseban roman. Mi ćemo ovde navesti još disidentnu poemu BOJANA, iz koje citiramo jedan odlomak.
Poema BOJANA je napisana u Dubrovnik, na srpsko-hrvatskom jeziku, u jesen 1952. godine. Odmah je objavljena kao zasebna knjiga, a sâm autor ju je recitirao na svečanoj akademiji povodom 29 Novemra, koja je održana u Kneževom dvoru u Dubrovniku. Zatim je preštampana u isto vreme u obe jugoslovenske metropole: Beograd (list ISKRA Br. 4/1953) i Zagreb (časopis POLET Br. 4/1953). Prevedena je i objavljena do sada na preko 10 stranih jezika. Samo na našem jeziku je doživela preko 30 izdanja. Njeni čitaoci treba da znaju da je BOJANA pogranična reka između Albanije i Jugoslavije (sada Crna Gora) i da je Albanija tada (1952. godina) simbolizirala ne samo sebe, već sve Istočno-Evropske zemlje, na čelo sa SSSR. Sa druge strane treba znati da je Golgota, gde je razapet Isus Hristos, od vremena simbolozirala zemlju patnji i stradanja, mizerije i bede. Evo obećani odlomak iz te poeme:

B O J A N A- Fragmenat poeme -

S najvećim čuđenjem,
posvećujem je sebi.1)

Vijuga se,
teče,
juri,
Kraj blatišta
K moru
žuri.


Mutna joj je
voda
sva,
Blatna,
žuta
i bez dna.


Obale joj
s obe
strane
Pritisnule
ljute
rane.


Kuka,
stenje,
šumi – bruji,
Dotle vetar
nad njom
struji.


Miluje joj
lice
bledo
I šapuće:
-Ne plač’,
čedo!


-Teci dalje!
Teci!
Teci!
-K moru hitaj!
Jade
reci!


-Kaži
što si vid’la
tamo,
-Na Golgoti,
oj,
Bojano!

Dubrovnik,
Jesenj 1952.
________________
1) U izdanju iz 1952. godine poema je posvećena Makedoncu Koči Dzodzeu, jednom od osnivača Komunističke partije Albanije (kasnije nazvana Partija rada), član Politbiroa CK KPA, koji je likvidiran po nalogu Envera Hodže 1948. godine. Pouzdano se zna da je K.Dzodze bio za prijateljske odnose između Albanije i Jugoslavije. Posle emigriranja u Albaniju 1960. godine, autor poriče tu posvetu i zamenjuje je novom, koja je iz vremena njegovog tamnovanja u strašnom zatvoru Burelji – Albanija.

Luka TOMOVIĆ

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму