Akademik Burović - Sizifov posao - Mileta Simić Mali

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Akademik Burović - Sizifov posao - Mileta Simić Mali

Порука  Admin on Tue Jul 12, 2011 11:28 am



MALI PO IMENU A VELIKI PO PERU
(U vezi knjige Milete Simića Malog)

Pesnik Mileta Simić Mali nije nepoznat našoj čitalačkoj publici, posebno ne onima koji vole poeziju. On je član Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, Saveza književnika u otadžbini i rasejanju i Književnog kluba „Branko Ćopić“ u Beogradu. Redovno objavljuje svoje pesme u zbornicima ZAVEŠTANJA, NOĆ BOEMA, SAZVEŽÐA, GARAVI SOKAK i ALMANAH. Pošto bude video ovaj napis na ovom sajtu, nadamo se da će početi saradnju i sa našim POETOM. Do sada je objavio ove zbirke pesama: ZAVEJANI PUTI, Beograd 2006, ŽIVOT U PESMI, Beograd 2008. i OD BISERA NISKA, 2010. godine. Zbirka SIZIFOV POSAO, koju imamo u ruke, objavljena je pre neki mesec, isto tako u Beogradu. Ovo je njegova četvrta zbirka. Obično kažu za ženu – treća je prava sreća. Polazeći od treće zbirke pesama našeg Milete, ja bih rekao da je i treća zbirka pesama, isto kao i žena, prava sreća. Ipak ju je ovom četvrton nadmašio.
Ali da vidite što me natera da pišem ovo pretstavljanje: Evo će mesec dana što sam primio njegovu zbirku pesama sa ovim pismom:

Nussbaumen (Švajcarska), 15.06.2011.

Dragi Profesore,
Kada pročitate ovu knjigu, iskreno se nadam da ćete mi oprostiti što sam uzjahao magarca (U jednom mom napisu prijateljski sam mu to rekao!- KB). Nadam se da će vam Gospod, uz dobro zdravlje, podariti još koju godinu...Eto, uzjahah proznog magarca. Desilo se to nekako spontano. Čučalo je u meni, nije mi dalo mira. Prosto me je molilo da ga pustim na hartiju. Rezultat je u vašim rukama. Nisam mogao više da mirno gledam na apatiju, koja je u Srbiji postala sve obuhvatna. Ovo je moj skromni protest. Želja da se naš narod trgne iz ravnodušnosti. Da počne da razmišlja, da shvati da zaslužuje bolji život. Da se ne zadovoljava više frazama i praznim obećanjima. Čini mi se da bi se onda pojavilo i malo svetla, na kraju ovog DOS-ovog tunela. Čini mi se.
Primite srdačan pozdrav. Vama i Vašoj porodici sve najlepše želim.
Simić Mileta Mali

Da biste se ubedili koliko je MALI ovaj Mileta, reći ću vam da je rođen 08.VII.1946. godine u Mladenovcu, malom pitomom gradu Šumadije. Znači – kroz koji dan, 08. jula ove godine, on će proslaviti jubilarnu 65 godinu rođenja.
Nemojte samo misliti da je i počeo da piše u godinama svoje prve zbirke pesama. Ne, ne, Mileta je počeo da piše kao i svi drugi mladići, u njegovim mladim danima, ali te pesme, valjda zbog stidljivosti, nije objavljivao. A moguće i zato što su bile ljubavne. Ljubavi se stide ne samo curice već i mladići. Godine 1967. Miletra prelazi u Švajcarskoj. Nešto ovi zavejani putevi života, a nešto i prijatelji, ubediše ga da počne i sa objavljivanjem. Ali sada on ne piše samo ljubavnu poeziju. Život ga u međuvremenu, pošto je ispio Njegoševu „času žuči i čašu meda“, naučio i mnogo čemu drugom. Tako on sada, uz ljubavnu poeziju, piše i boemsku, pa i rodoljubivu. Piše o svemu i svačemu što vidi oko sebe, onako kako to vidi i doživljava, oseća, jednostavo i iskreno, jezikom svakidašnjice, čoveka skromnih pretenzija, svestan svoje moći, dužine koraka i visine svog pesničkog poleta. Piše i govori nam kao čovek, kao brat i supatnik, sa željoma „da naš narod trgne iz ravnodušnosti“. To je njegov „skromni protest“.
Ja sam pratio njegovo stvaranje iz knjige u knjigu. Prijateljski. Setite se proznog magarca! Ovo znači ne samo pohvalama, već i pokojom konstruktivnom primedbom, da bi nam narednom zbirkom pesama doneo nešto novo, pa i na višoj umetničkoj visini, jer Mileti ne nedostaje talenat. Ja sam bio siguran u njegov talenat i eto – on je trećom zbirkom pesama opravdao to moje verovanje, to moje ubeđenje.
Ovako se zavejani putevi prokrčavaju, otvaraju i skreću na pravi put, na život u pesmi, ili na ulogu pesme u životu. A pesme se njegove nižu jedna za drugom, jedna lepša od druge, upravo kao niska bisera, pa i kao protest, kao snažan protest protiv svega što Srbina tišti, muči, tlači, ne da mu da spava i čini ga Sizifom. Iako daleko od domaje svoje, on živi sa njom i njenim problemima, pa i buktinju slobode ne ispušta iz ruku, svestan da joj se u ovim teškim danima rastrojstva i pesmom može priteći u pomoć, posebno kad tu pesmu prožima vera u Velikog Brata i optimizam da „...na istoku nebo nežno žari“.
Lapidarni su stihovi:

Još ne spavam – progone me misli,
Leve, desne i pomalo lude,
Što su Srbi sada ko pokisli
I što opet Germani im sude.

Ovim stihovima, kao moto, on otvara zbirku pesama SIZIFOV POSAO. To su sve kratke pesme, neke i od svega dva stiha. Druge od tri, četiri. Najduža je ona pretposlednja (KOD NAS JE SVE MOGUĆE) od svega 10 stihova, jedina te dužine u ovoj zbirci od svega 155 pesama. Sitne pesme o sitnim stvarima.
Autor Pogovora, pesnik Milan Stevanović Trnovica, piše: „mnogi bi rekli: blago autoru Simiću ako ga muče samo ove „sitnice“, koje su u njegovom pogledu velike i važne. Ali zar život i nije satkan od sitnica koje život čine? I ko je taj koji odlučuje šta je veliko a šta malo, ako ne onaj o čijoj se glavi radi? Zar su laži, prevare, obmane, krađe i pljačke naroda i pojedinaca, sitnice?“
Neću zalaziti ni u jednu od ovih pesama. One su ne samo kratke, već i tako jasne, tako transparentne, da nemaju potrebu za babicu. Svako će ih jednim dahom pročitati, pa ih i razumeti bez terdžumana.
Kako kaže Trnovica (mora da mu je trnovit bio put!): „Autor s novom knjigom nema pretenzija takmičenja na književim poljima, ubeđenih i nabeđenih, bogom danih pisaca“.
Da, nema potrebu za takmičenje. Ni on, ni ma koji drugi. Pametan pesnik takmiči se samim sobom. A to je naš Mileta već učinio i prethodnim zbirkama. Posebno ovom.
Ova zbirka pesama Milete Simića Malog zrači posebnu pesničku zrelost, umetničku i društveno-političku. On se ovom zbirkom pesama konačno afirmirao kao zreo savremeni pesnik, svojim ličnim pesničkim profilom, sasvim izgrađenim, oformljenim. On zna da piše i o čemu treba pisati. On zna i kako to treba reći, pa i kad treba reći. Zna naš Mileta i u čiju službu treba da stavi svoje pero.
Čestitajući mu za ovaj uspeh, koristim priliku da mu čestitam i 65-ti rođendan. Produžite, dragi Mileta, ovako i budite sigurni da nikada nećete umreti!

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму