Pošta dedi

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Pošta dedi

Порука  Dimitrijed56 on Sat Nov 02, 2013 5:03 pm

Pošta dedi

Krenuli ste u nepoznato, nesrećni i tužni,
sa nadom da ćete se brzo svojima vratiti,
znali ste da ste otadžbini dužni,
niste ni bili svesni koliko ćete patiti.

Prešli ste celu Albaniju peške,
išli ste odrpani, goli i bosi,
videli ste mnoge muke teške,
svaki od vas bol odatle nosi.

U plavoj grobnici završila je tada,
cela jedna mladost, jedno pokoljenje,
u tišini čujnoj klanjamo se sada,
vaša žrtva lebdi, nama na divljenje.

Gledali ste gore, moleć Boga pritom,
u plavoj vedrini, dok vas sunce greje,
stojali ste tužni, obučeni ritom,
zamišljajući svoje dok kopaju leje.

Na sebi ste imali mnoge rane ljute,
sećajući dana dok ste bili dete,
dok vas majka vaša privija uz skute,
vaše rane klikću, to su rane svete!

Želeli ste decu, tople žene vaše,
još jednom od sreće zagrliti snažno,
sada kad vas nema, cvet mladosti naše,
slava i ordenje vama nije važno.

Bili ste nam ponos, i tuga i dika,
dok stojimo mirno, dajuć poštu vama,
zamišljam svog dedu sumornoga lika,
pruža ruke meni, dok ga krije tama.

Pao je i on kao mnogi drugi,
pokošen rafalom, jureć rodnom selu,
nije mogla majka privit ga na grudi,
dok krv mu se sliva na umornom čelu.

Leže mnogi ovde u mračnom Solunu,
daleko od grude, daleko od svojih,
mi dajemo poštu, njima kosti trunu,
ponosan sam sada zbog predaka mojih.

Jurišao si u Srbiju, nisi mislio na sebe,
nisi se vratio, tvoj sin te upoznao nije,
sad ja pokušavam očuvati spomen na tebe,
tvoj unuk, rab božji Dimitrije.


Ovu pesmu sam napisao u spomen na mog dedu Dragićević Todora koji je poginuo 1917. na Solunskom frontu, a sahranjen je na Zejtinliku. Autor Dragićević Dimitrije.

Dimitrijed56

Број порука : 13
Age : 60
Location : Beograd
Registration date : 18.06.2011

Погледај профил корисника

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму