ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР ЈОВАН НЕНАД - Веселин Џелетовић Павлов

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР ЈОВАН НЕНАД - Веселин Џелетовић Павлов

Порука  Admin on Sun Jun 07, 2009 2:04 pm

II издање

ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР - ЈОВАН НЕНАД
Веселин Џелетовић Павлов
ISBN 978-86-86863-00-3

друго издање



Рецензије: Василије Крестић, Академик
Јово Пејин, Архивски саветник Архива Србије

Књига о једној од најмистериознијих личности у повјесници народа српског. Човек заслужан за то што је Војводина данас српска. У времену када није било ни педља слободне српске земље, и када су очи свих српских деспота биле упрте ка Србији, Јован Ненад (Црни човек) је прогласио и устројио Српско царство на територији данашње Војводине, Помориша и Ердеља, окупио војску од 30.000 људи и протерао Турке из тих крајева. Са српским, аутохтоним становништвом, прогласио је Српско Царство, са столицом у Сегедину и Суботици.
Рођен у години "звери" 1492. (7000 по српском рачунању времена), са црном пругом која се протезала од десне слепоочнице до стопала десне ноге, побожан и скроман, успео је да за кратко време саборује Србе и протера Угре из њихових тврђава. Његова идеја о Војводству Српском претрајала је и надвисила мутна времена...



Мишљење о рукопису Веселина Џелетовића
Последњи српски цар - Јован Ненад

Наслов рукописа Веселина Џелетовића обнавља свест о одавно заборављеном ствараоцу историје који је издвојен из целине сећања нације. Одмах по читању рукописа ово морамо да подвучемо јер је „цар“ Јован Ненад - Црни човек једна од најважнијих појава у историји Срба у Подунављу и Потисју - територији данашње Војводине, прве српске земље са које су се Срби разишли по Балкану.
Из Рукописа видимо да се Веселин Џелетовић прихватио посла да обнови сећање на личност Јована Ненада и његово време - смутно и погибељно, када су Срби као народ, после шест векова државности остали без државе, али са чврстом намером да је обнове према традиционалном облику каква је постојала и каквом су је памтили. Памтили су је као царевину.
Догађаји које прати и анализира Веселин Џелетовић збили су се на тлу бивше Угарске у време када је у овој „апостолској краљевини“ владала највећа анархија после пораза хришћанске војске на Мохачком пољу 1526. године, а на простору на којем су живели Срби и сретали се са Угрима и другим угарским народима.
Веселин Џелетовић је локалне догађаје у Банату и Бачкој повезао са општом историјом Срба. Указао је на чињенице о „цару“ Јовану Ненаду и да је прошлост Војводине чврсто повезана са идејом српске државности.
Рукопис почива на релевантној литератури а мањим делом на архивској грађи. Ради бољег разумевања времена у којем је живео и ратовао „цар“ Јован Ненад звани „Црни човек“ основном тексту приложио је напомене енциклопедијског карактера. На овај начин упознаје читаоце са местом Срба у Угарској, њиховим везама са водећим личностима у Ердељу, Мађарској и Аустрији која се тек издизала да буде сила у Подунављу. Ово је важна теза у рукопису Веселина Џелетовића будући да наши читаоци изједначавају Угарску и Мађарску иако су то две различите историјске појаве. Чак мисле да је феудална Угарска била централизована, једнонационална и једноверна држава. Далеко од тога. Из рукописа избија на видело државна организација Угарске као феудалне федерација коју држи краљ на окупу макар да и он нема ауторитет код обесних феудалаца чија имања су се простирала у неколико жупанија и који су могли да дигну више војске од самог краља. Из рукописа се лако извлачи закључак да је Угарска била вишеконфесионална и мултинационална држава у којој влада феудална анархија.
Ово је једна од „белих мрља“ у српској историографији коју Веселин Џелетовић успешно попуњава. Не само што попуњава, него труд аутора је усмерен ка оним читаоцима који ће се окренути историјским изворима и њиховим укључивањем обогатити постојеће знање о реченом времену. Овим искораком премостиће идеолошку историографију која је затрпавала историју Срба у Војводини, а посветила се само историји класне борбе.
Великим стрпљењем анализирао је приступачну литературу и осветлио појаву „цара“ Јована Ненада без пристрасности. Избегао је уопштавања или паушалне оцене разних личности, једноставно је препустио читаоцима да сами дођу до закључка о збивањима и улози. Можемо рећи да је овај рукопис „гранична линија“ о Јовану Ненаду у нашој историографији. Слично стање је и у румунској и мађарској само за разлику од српске ове школе су мање заинтересоване за његову појаву. Разлог што историчари у Мађарској и Румунији не истражују појаву Јована Ненада је тај што је његова историја историја Срба у речним долинама Мориша, Бегеја, Тисе и Дунава а њих српска државна идеја не интересује.
Примедбе које сам дао аутору треба да се испоштују, а затим рукопис да се штампа као посебно издање.

Јован Пејин
Архивски саветник Архива Србије - Београд

Књигу можете наручити на
Удружење писаца Поета, Радничка 5д, 11030 Београд
Телефон: 011 2545872
или на e-mail: redakcija@poetabg.com

Цена књиге је 400 динара

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму