КАД СРЦЕ ДИКТИРА - Сузана Дојчиновић

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

КАД СРЦЕ ДИКТИРА - Сузана Дојчиновић

Порука  Admin on Fri Sep 04, 2009 12:43 pm

Кад срце диктира
Сузана Дојчиновић
ISBN 978-86-86863-03-4



О рукопису “Кад срце диктира” и “Папирни змај”
Сузане Дојчиновић


У свету песника, сањара и сањоходача, кроз стихове дароване из душе препознаћете једног од ретких песника који реално корача путевима маште. Свесна истине да постоје песници и људи који пишу песме, она додаје и своју истину, која се можда доводи у сумњу оним чувеним "али":

Ја дрво нисам, ал' корење пуштам / И својим гранама спонтано њишем / Ја звезда нисам, ал' очи ми сјаје / Ја песник нисам, ал' песме пишем.

Загледана у звезде ипак примећује и живот, сагледава без имало улепшаница и ублаженица, стварност око себе, али не само као посматрач и хроничар сурове и прагматичне данашњице, већ као борац који нема намеру да се склони са пута на коме се налази. Свесна збиље и чињенице да све лежи у човеку, и да је он и узрок и последица свих збивања, позива читаоце ове збирке да у себи пронађу снагу за благоделовање:

Не чекај шансу / Већ сам је себи пружи, / Не чекај у нади
Ако ниси научио да верујеш / У себе, не у чуда.


Пркос и бунт ове песникиње уперен је против устаљених правила, традиционалних апсурда и неприлаго-ђавања човека времену садашњем, против врачара и политичара који јој нуде исто:

Лажите и мажите кога хоћете / Ја на лепе речи не падам / Не тражим ништа и не желим / Зато се ничему и не надам.

Не нада се ничему - али од горепоменутих. У њих нема поверења, у лажна обећања која нуде. У својим песмама, у речима које нам приноси она отвара душу. Показује колико је мало потребно да јој се понуди да би постала срећна. Само један осмех:

И зато те сада искрено молим / Поклони ми само осмех један, ето. / Можеш и остало што си ми нудио / Али без осмеха, то није то.

Свесна чињенице да је и лепо и ружно саставни део живота:
Али не бисмо спознали чари лепог / Да није свега тога ружног / Не бисмо знали шта је срећа / Да није било нечег тужног.сувише немирна да ужива у спокоју
Лепо је имати свој мир, / али, мир је монотонија.
превише заљубљена да би прећутала
Кад срце диктира прво изговори твоје име.
довољно искрена да каже
не бери руже / док се сваки пупољак не отвори
ипак се често повлачи у себе:
Тишина најбоље савете даје / Пажљиво слуша док желим траје / Кад нема никога тишина ту је / У миру причам, она ме чује.тражећи одговоре на многа питања. Њене песме нам и дају те одговоре, искуство и живот су је научили да препозна ствари које могу да претрају мутна времена:
Не кради моју младост! / Хвалиш се искуством? / Искуство стечено грехом?и таман кад нас задиви чињеницом са колико реалности прилази животу и људима:
Поносна, / не на своје савршенство, / поносна на своју природу, / поносна на своју нарав, / поносна на себе, / овакву каква јесам.из ње проговори песник:
Зар у овом јадном свету / Баш свему дође крај? / Овде ћеш увек некоме да сметаш / чак и да си папирнати змај.Да ли је песникиња заборавила оно људско у човеку, да ли је за трен помислила да неко може да досегне висине а да неком другом не засмета? Није, њен змај се повија ношен налетима ветра на све стране, али је ипак у песничким висинама. Ова збирка песама ће нас уверити да је животу потребна машта или можда да је машта живот. Зато је вреди прочитати.

Веселин Џелетовић Павлов

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму