РАДОСТ ПОКАЈАЊА - Невен Милаковић Ликота

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

РАДОСТ ПОКАЈАЊА - Невен Милаковић Ликота

Порука  Admin on Fri Sep 04, 2009 12:52 pm

Радост Покајања
Невен Милаковић Ликота
ISBN 978-86-86863-09-6



Умјесто увода

Иконопишче, ој мили брате,
Бог нам те посла да свјетлиш свијету...
Ријечима сликаш лик који мири,
лик који вечно за добро живи!
Предочен рјечју анђео лети...
ту је, постоји, на радост нама
мелем свих рана, Анђео свети!


Љиљана Јелисавета Пртина

РЕЧ ИЗДАВАЧА

Загледан у рукопис господина Невена Милаковића, уздрман силовитошћу искрености и чојства која варничи из стихова, сетих се речи које ми вратише наду: „Мало нас је, ал’ смо људи“.
Уистину ме овај песник подсети да припада тој групи малобројних, којима је истина и правда важнија од ситносопственичких интереса, и да, хвала Богу, српска елита још постоји. Траје и претрајава све покушаје да нам огњишта упепеле, и таман кад се понадају да су успели, а оно, заискри сред тмине и ништавила - светосавске лучоноше запламене и запевају. Сред стиходушја и молитвеног појања зрачи светло. Нестану они „бели стихови“ који нас у црно завише, надвиси их и ућутка Невенов корифејски глас који громко одјекује, па се чује на све стране, далеко до Америке, или још даље - до Ловћена, песма светосавска, надвремена и наша, иста и једина. Аутор је један од ретких поета који вас и кад пева – гледа у очи. Он пева због истине, а његова, рекао бих и наша, истина је у песми. Не смеју песници заћутати, па ни тада када сви остали погну главу и занеме. Немају на то право. У (не)време поплава, када бујица помути главе, њихов глас мора бити бистрик, а песма њина пријут и прибежиште. Управо то су песме господина Милаковића.
Овај неимар своје стихозиданије твори на темељу памћења и фолклора страдалног рода српског. Опомиње свака реч родоболника, сваки стих указује на погубни заборав који поново прети. Тешкој истини о којој пева пристају речи љутње и беса, међутим, његова вера је толико јака (и права) да у њој не постоји места за то. Православљем су ткани стихови, вером је везена песма. Зато и речи које нам Невен приноси буде наду. Зарад те наде, и каквоће песама овог аутора, Удружење писаца „Поета“, са изузетним задовољством, појављује се у улози Издавача ове књиге. Дабогда се хиљадила.

У Београду, 31.09.2008. Председник УО ПОЕТА
Веселин Џелетовић Павлов

ЛИРСКИ МОЛИТВЕНИК НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА

У данашњој духовној лирици пој Невена Милаковића се издваја оригиналношћу, знањем и страшћу вјере у Свеце којима лирски служи, славећи им имена и дјела.
У српској духовној поезији данас, чују се појеви на које се не би намрштили ни Ава Јустин Поповић ни Владика Николај Жички, а пој Невена Милаковића посебно би их ограшио и чак би извабио из њих похвалу: „Добро си, поето, замахнуо главом над танковјерјем својих дана у српском национу”. Тако сам себи рекао кад сам први пут чуо како декламује своје духовне наусте лирске, млади поет Невен Милаковић, чији глас се све гласније чује и све сигурније оглашава.
У поезији рођених поета садржина се слива у оригиналну форму. Тако се садржина Милаковићеве духовне лирике слива у своје облике - једноставне и сложене. Тече ова лирика и жубори као изворска вода слободног извора у слободној гори. Овај пој блажи душу и грије срце, поучава и озарује радозналце. Није баш ни лако сварљива ова храна свим мозговима. Теолошко обученим је пријемчивија него лаицима, а блажи и једне и друге.
„...Замишљам... песника и песму као мелодију којом јечи цела Васиона, као зрачење које обузима огрезла бића.“ Ова мисао пјесника С. Винавера се лијепо односи на лирику младог Милаковића.
„...И да сам нашао песника који изражава оно што ја осећам, - никада ми не би пало на памет да пишем песме“, каже луцидни Винавер. Они који чују и читају Милаковићеву духовну лирику могу помислити што и Винавер, јер ће у овој поезији наћи и своја осјећања, усвојити доста теолошког знања.
Лирски молитвеник Невена Милаковића је надахнут житијама и подвизима православних светаца, од Светога Саве до сустопника Савиних новијих вјекова. Благослов Светога Саве, Љубав Светог Николе, Молитва Светом Димитрију, Молитва Светом Василију, Дар Мајке Божије, Молитва Светоме Јовану Владимиру, Радост покајања, су наслови Милаковићевих лирских штива у Молитвенику његовом, који тражи ишчитавање с вјером и љубављу, а састављен је из духовне читанке поучице, с којом вјерујући у пустињи не би био сам.

„Опрости ми, Свети, због дрскости моје,
Што на такву милост ја положих права,
Игуман и грешник пред Тобом да стоје,
Он достојан Тебе, а ја заборава.“


Ова строфа је карактеристичан мото Милаковићевог служења вјери и поезији, а наводим га као знак вјеровања и пјевања овог игумана духовне лирике српске наших дана.

Лукавица, Момир Војводић
Илиндан 2008.

Admin
Admin

Број порука : 193
Registration date : 15.11.2008

Погледај профил корисника http://poeta.5forum.info

Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму